Idi sto­pa­ma Sve­tog Sa­ve i go­vo­ri srp­skim je­zi­kom ako mi­sliš da te kul­tur­ni svi­jet ra­zu­mi­je i uva­ža­va – za­jed­nič­ka je po­ru­ka ko­ju su sa sve­to­sav­skog dru­že­nja, odr­ža­nog u an­dri­je­vič­kom re­sto­ra­nu „Most“, upu­ti­li čla­no­vi Udru­že­nja srp­skih knji­žev­ni­ka u otadž­bi­ni i ra­se­ja­nju, Udru­že­nja knji­žev­ni­ka, pje­sni­ka i umjet­ni­ka Sr­ba iz Cr­ne Go­re „Gor­ska vi­la“, Srp­sko isto­rij­sko-kul­tur­nog dru­štva „Ni­ko­la Va­so­je­vić“, Udru­že­nja rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912–1918, nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca, kao i ured­ni­štva ča­so­pi­sa „Glas Hol­mi­je“. Oni su na­gla­si­li da je Cr­na Go­ra od­u­vi­jek bi­la pro­stor gdje se oču­va­nju tra­di­ci­je, kul­tu­re i du­hov­no­sti pri­da­vao po­se­ban zna­čaj i da su dje­la Sve­tog Sa­ve bi­la du­hov­ni sve­ti­o­nik srp­skog na­ro­da. Na­gla­še­no je da tre­ba uva­ža­va­ti kri­la­ti­cu ko­ja gla­si: „ Da je do­bar za­pad sun­ce ne bi si­ja­lo sa is­to­ka“. Is­ta­kli su da su se da­nas, na­ža­lost, mrač­ne ide­o­lo­gi­je nad­vi­le nad Cr­nom Go­rom i da su ova­kva oku­plja­nja pri­li­ka da se uka­že na ugro­že­nost onih ko­ji ba­šti­ne svi­je­tle stra­ni­ce srp­ske isto­ri­je.
Skup je bla­go­slo­vio sve­šte­nik Že­ljan Sa­vić, na­kon če­ga je, uz na­dah­nu­te ri­je­či knji­žev­nih stva­ra­la­ca, usvo­je­na Sve­to­sav­ska de­kla­ra­ci­ja za za­šti­tu srp­skog je­zi­ka i ći­ri­lič­nog pi­sma u Cr­noj Go­ri. Na­gla­še­no je da je po­me­nu­ta de­kla­ra­ci­ja do­ne­se­na ka­ko bi se iz­ra­zi­lo ne­sla­ga­nje sa no­si­o­ci­ma no­vog glo­bal­nog po­ret­ka ko­ji, u vre­me­ni­ma po­re­me­će­nog si­ste­ma vri­jed­no­sti, na­sto­je da tra­di­ci­o­nal­ne kul­tur­ne i isto­rij­ske vri­jed­no­sti po­ti­snu u stra­nu i umje­sto njih na vid­no mje­sto is­tak­nu ne­što što ne­ma do­dir­nih ta­ča­ka sa uro­đe­nom du­hov­nom sna­gom i tra­di­ci­o­nal­nom kul­tur­nom i na­uč­nom ba­šti­nom srp­skog na­ro­da.
– Ovih da­na na­pu­ni­la se de­ce­ni­ja od stra­da­nja srp­skog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri. Tim po­vo­dom i usva­ja­mo ovaj tekst de­kla­ra­ci­je sa ci­ljem da jav­no­sti u Cr­noj Go­ri skre­ne­mo pa­žnju da se pro­gon Sr­ba i srp­skog je­zi­ka na­sta­vlja i da­lje, a da je na Ce­ti­nju for­mi­ra­na ka­te­dra za ne­ka­kav „cr­no­gor­ski je­zik”!? Oči­gled­no da je to po­ku­šaj da se Sr­bi u Cr­noj Go­ri asi­mi­lu­ju i uvr­ste u ma­njin­ske na­ro­de. Me­đu­tim, či­nje­ni­ce ne­u­mo­lji­vo go­vo­re da su Sr­bi kon­sti­tu­tiv­ni na­rod, a srp­ski je­zik autoh­to­ni je­zik i du­hov­na od­red­ni­ca, isto­rij­ski i na­uč­no ute­me­lje­na u Cr­noj Go­ri – na­vo­di se u po­me­nu­toj de­kla­ra­ci­ji, uz kon­sta­ta­ci­ju da na­si­lje re­ži­ma i je­zič­ka dis­kri­mi­na­ci­ja naj­vi­še po­ga­đa­ju dje­cu i uče­ni­ke srp­ske je­zič­ke za­jed­ni­ce.
Is­tak­nu­to je da će se pot­pi­sni­ci de­kla­ra­ci­je za­la­ga­ti za za­u­sta­vlja­nje svih ob­li­ka dis­kri­mi­na­ci­je, sa po­seb­nim osvr­tom na dis­kri­mi­na­ci­ju Sr­ba u Cr­noj Go­ri.
– Vid­na dis­kri­mi­na­ci­ja Sr­ba u Cr­noj Go­ri od­no­si se na ostva­ri­va­nje pra­va na rad. Sr­bi­ma su us­kra­će­na pra­va na rad u dr­žav­nim or­ga­ni­ma i jav­nim pred­u­ze­ći­ma. O to­me go­vo­ri i po­da­tak da se pro­ce­nat za­po­sle­nih li­ca srp­ske na­ci­o­nal­no­sti u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma kre­će od 0,1 od­sto do mak­si­mal­nih osam od­sto. Ta­ko se vr­ši asi­mi­la­ci­ja, jer lju­di da bi sa­ču­va­li svo­ja rad­na mje­sta i obez­bi­je­di­li op­sta­nak po­ro­di­ce mi­je­nja­ju svoj na­ci­o­nal­ni i je­zič­ki iden­ti­tet – sto­ji u tek­stu de­kla­ra­ci­je.
Is­tak­nu­to je da će se u ci­lju su­zbi­ja­nja po­me­nu­tih po­ja­va pred­u­zi­ma­ti kon­kret­ni po­te­zi na na­čin što će se tra­ži­ti da srp­ski je­zik do­bi­je sta­tus slu­žbe­nog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri, što pod­ra­zu­mi­je­va i za­u­sta­vlja­nje na­sil­nog na­me­ta­nja udž­be­ni­ka za cr­no­gor­ski je­zik. Na­gla­še­no je da će se zah­ti­je­va­ti da na­stav­ni pro­gram iz ma­ter­njeg je­zi­ka i isto­ri­je ob­u­hva­ta isto­rij­ske i kul­tur­ne vri­jed­no­sti srp­skog na­ro­da, sa svim pri­zna­tim srp­skim pi­sci­ma, što će, ka­ko je na­ve­de­no, uti­ca­ti na kva­li­tet obra­zo­va­nja.
– Ni­ka­da srp­ska Cr­na Go­ra ni­je pa­la ta­ko ni­sko. Ni tur­ski oku­pa­to­ri ni­je­su za­bra­nji­va­li srp­ski je­zik, jer se on čak go­vo­rio na tur­skom dvo­ru u Ca­ri­gra­du. Mno­ga do­ku­men­ta po­tvr­đu­ju da se pre­pi­ska iz­me­đu sul­ta­na i lo­kal­nih tur­skih vla­sti vr­ši­la na srp­skom je­zi­ku i ći­ri­li­com. Uz to, i ove, kao i pret­hod­nih go­di­na, u Cr­noj Go­ri se ne sla­vi škol­ska sla­va – Sve­ti Sa­va, dok se u Re­pu­bli­ci Srp­skoj i Sr­bi­ji to re­dov­no ra­di. Pi­ta­mo se za­što je Sve­ti Sa­va za­sme­tao tvor­ci­ma no­vo­kom­po­no­va­nog obra­zov­nog si­ste­ma u Cr­noj Go­ri, kad ni Tur­ci­ma ni­je. Za­to sva­ko od nas tre­ba da da do­pri­nos oču­va­nju srp­skog je­zi­ka i ći­ri­lič­nog pi­sma, ta­ko što će bra­ni­ti srp­ski je­zik i pi­sa­ti ći­ri­li­com i svo­joj dje­ci i bli­žnji­ma stal­no pri­ča­ti o to­me. Da što god zna­ju o ći­ri­li­ci sa­da­šnji vla­sto­dr­šci, oni bi ći­ri­li­cu pro­gla­si­li za brend Cr­ne Go­re, jer je pr­va ći­ri­lič­na štam­pa­ri­ja na slo­ven­skom ju­gu „Ok­to­ih” osno­va­na u Cr­noj Go­ri pri­je 520 go­di­na – po­ru­če­no je sa sku­pa u An­dri­je­vi­ci.
To­kom dru­že­nja pri­god­nu sve­to­sav­sku be­sje­du odr­žao je pu­bli­ci­sta Bra­ni­slav Ota­še­vić, po­zi­va­ju­ći da se ne do­zvo­li da pra­vo­slav­ne sve­ti­nje pad­nu u ru­ke tu­đi­na. On je pri­zvao Sve­tog Sa­vu da da no­ve ma­ho­ve i na­pre­dak srp­skom na­ro­du.
– Po­mo­li­mo se da nas Sve­ti Sa­va oku­plja oko svo­jih zna­me­nja i da ne za­tva­ra ne­be­ske dve­ri pred na­šim mol­ba­ma. Ne­ka nas Sve­ti Sa­va odo­bro­vo­lji hi­len­dar­skom to­pli­nom i ne­ka nje­gov bla­go­slov na­la­zi­mo u hlje­bu i so­li i vi­nu osve­šta­nom. Ne­ka nam po­mog­ne da na­še ško­le po­no­vo za­mi­ri­šu ta­mja­nom vje­re i da nas nje­gov krst sa če­ti­ri „S“ svu­da pra­ti. Ne­ka uči­ni da nas po­li­ti­ča­ri za­di­ve po­šte­njem, a srp­ski na­rod slo­gom i ro­do­lju­bljem – po­že­lio je Ota­še­vić.
To­kom dru­že­nja po­dr­ža­na je i ini­ci­ja­ti­va da se u An­dri­je­vi­ci za par mje­se­ci odr­ži ve­li­ki skup na ko­me bi se, u pri­su­stvu in­te­lek­tu­a­la­ca, kul­tur­nih i jav­nih rad­ni­ka, po­li­ti­ča­ra, pred­stav­ni­ka ne­vla­di­nog sek­to­ra i svih lju­di do­bre vo­lje, usvo­ji­la od­lu­ka o du­hov­noj ob­no­vi Va­so­je­vi­ća. Is­tak­nu­to je da se i pre­ko tog i slič­nih sku­po­va mo­ra sa­ču­va­ti i ob­no­vi­ti du­hov­no i sva­ko du­go je­din­stvo srp­skog na­ro­da ko­je je ga­rant op­stan­ka na vje­kov­nim og­nji­šti­ma sa ko­jih do­pi­re zov i opo­me­na pra­dje­dov­ska da se ni po ko­ju ci­je­nu ne smi­je iz­ne­vje­ri­ti ama­net pre­da­ka. Za­klju­če­no je da se u ovim be­sud­nim vre­me­ni­ma ri­ječ srp­skih pje­sni­ka i knji­žev­ni­ka u Cr­noj Go­ri mo­ra da­le­ko ču­ti i da se od­luč­no mo­ra ka­za­ti „ne” na­zad­nim ide­o­lo­gi­ja­ma, po­dr­ža­va­nim od onih ko­jim ni­šta ni­je sve­to.D. Jo­vo­vić


Pri­zna­nja

To­kom dru­že­nja u An­dri­je­vi­ci pred­stav­ni­ci Udru­že­nja knji­žev­ni­ka, pje­sni­ka i umjet­ni­ka Sr­ba u Cr­noj Go­ri „Gor­ska vi­la“ uru­či­li su knji­žev­ni­ku Iva­nu Go­lu­bo­vi­ću za­hval­ni­cu za oču­va­nje ći­ri­lič­nog pi­sma i srp­skog je­zi­ka u pra­vo­slav­noj va­se­lje­nji. Za­hval­ni­ca je do­di­je­lje­na i vla­sni­ku re­sto­ra­na „Most“ Mi­li­ću Ra­do­je­vi­ću, kao do­bro­tvo­ru ko­ji je dao ne­mjer­ljiv do­pri­nos oču­va­nju du­hov­nog i kul­tur­nog iden­ti­te­ta Sr­ba u Cr­noj Go­ri. Pri­zna­nja su, za naj­bo­lje pje­sme o Ga­vri­lu Prin­ci­pu, Sr­bi­ji i Ru­si­ji, uru­če­na pje­sni­ci­ma Da­vi­du La­li­ću i Bi­lja­ni Jok­si­mo­vić.